Želeće mašine

Autorka/Author: Isidora Stanišić

Koreografija/Choreography: Isidora Stanišić i igrači

Kompozitorka/Composer: Aleksandra Đokić Rakić

Dramaturškinja/Dramaturge: Gordana Šuvak

Premijera/Premiere: 23.02.2014.

“Biti, to znači želeti. Želja je iskustvo nedostatka. Postajem svestan sebe preko nečega što mi nedostaje, preko odsustva”.

Čovek postaje želeća mašina, objekt transferisan na samoga sebe.

Želeća mašina samo proizvodi želje, bez da ih želi”.

Isidora Stanišić

To je veoma dinamičan igrački  poduhvat, u kojem se u potpunosti ogleda iskustvo i već potvrđen koreografski rukopis Isidore Stanišić. Njena mašta je zahuktana u svakom segmentu igračke radnje, neprestano se tka plesna priča, sa mnogo pokreta koji jedan drugog sustižu…

Ova predstava imala je za rezultat dodelu nagrade Smiljana Mandukić, koju je Udruženje baletskih umetnika Srbije uručilo  sjajnoj igračici Ani Ignjatović Zagorac. Iako je ovu prestižnu nagradu umetnica dobila za igru u predstavi Želeće mašine čini se da je odavno zaslužila ovo priznanje i za druga svoja umetnička ostvarenja , a posebno za Don Žuana i Žrtve iluzija. Posmatrajući odsjaj njene interpretacije, bilo mi je jasno da je Ana Ignjatović veoma osobena savremena igračica, koja zna da plastičnošću svoga tela vaja misaonost plesa i njegovom ekspresijom stvara, u prostoru scene, muzičku partituru, koja lebdi pred gledaocem i svojim vizuelnim zvucima potvrđuje čarobnost umetnosti igre.

Milica Zajcev, časopis Orhestra

Odlični igrači Bitef dens kompanije vrlo samouvereno su odigrali predstavu Želeće Mašine.

Ova predstava je, pre svega, sačinjena od bogatog igračkog sadržaja, koji čine igračke deonice lepog i složenog savremenog igračkog stila.  Meki prelivi pokreta sa dosta upotrebe padova, kombinacija na podu i dizanja, predstavljaju manifestaciju prkošenja zakonima zemljine teže.

Želeće mašine su fokusirane na realizaciju ideje i koncepcije putem izražajnih i tehnički izuzetno dobro opremljenih igrača. Miloš Isailović, igrač natprosečnog talenta, bio je uočljiv čak i u zajedničkim deonicama. Vrlo impozantan je bio duet koji su igrali sjajna igračica Ana Ignjatović- Zagorac i njen odličan partner Ricardo Campos Freire. Miona Petrović je, kao i uvek, odisala iskrenom predanošću svom umetničkom zadatku, a Nevena Jovanović plenila lepotom pokreta i velikim talentom baš za savremenu igru. Posebno iznenađenje bila je igračica Ana Mrđanov koja je pokazala svoj svestrani talenat, a i mladi Vladimir Čubrilo je veoma uspešno vladao tehnikom savremene igre.

Možemo biti srećni i zadovoljni da i mi imamo sjajnu savremenu igračku trupu i inventivne koreografe koji svojom maštom i znanjem mogu da stvaraju scenska dela na visokom nivou.

Kaća Stojkov Slijepčević, časopis Orchestra