Ptice

Koncept i koreografija – Edvard Klug

Scenografija – Marko Japelj

Kostim – Dejana Vučićević

Muzika – Kompilacija različitih autora

Dizajn svetla – Edvard Klug

Premijera 3. 07. 2015.

Novi Tvrđava Teatar Čortanovci

O PREDSTAVI

Komedija Ptice, koju je napisao starogrčki komediograf Aristofan, prvi put je izvedena 414. godine pre naše ere na atinskom Dionizijskom festivalu. Ovo je najduži od svih do danas sačuvanih Aristofanovih tekstova. Glavni junak Pisteter nagovara ptice da sagrade novi grad na nebu i tako steknu kontrolu nad komunikacijama između ljudi i bogova. Ovaj grad, koji niče poput Vavilonske kule, jedan je od prvih primera utopije u svetskoj književnosti, i predstavlja beg od nepravednog društvenog okruženja sa jedne, i od surovosti bogova sa druge strane.

Saradnja sa Edvardom Klugom je privilegija za svakog igrača, i svakako spada u najvažnije trenutke u radu Bitef dens kompanije.  Posle velikog uspeha predstave Božanstvena komedija, (predstava je dobila nagradu Vetar na festivalu u Puli, nagradu za najbolju predstavu na festivalu INFANT i nagradu Dimitrije Parlić za najbolju koreografiju u 2011. godini),  upustili smo se sa Edvardom u novi teatarski izazov – plesnu inscenaciju Aristofanovih Ptica.

Kao i u prethodnim “čitanjima” i Aristofanove Ptice su autoru poslužile tek kao idejno polazište, dok predstava počiva na duhovitim i ironičnim metaforama i simbolima utopije, i na scenskim prizorima radikalnog eskapizma, kao bega od tegobne realnosti. Klug se u svom originalnom i nadahnutom plesnom jeziku vešto poigrava sa ovim pojmovima, koji su bili jednako bliski starim Grcima, kao i današnjem čoveku, ogorčenom i stešnjenom između neba i zemlje.

Jelena Kajgo

REČ KOREOGRAFA

Prvo što mi padne na pamet kad pomislim na ptice, jeste zvuk koji one proizvode. Ono što je tu zanimljivo je to da mi, ljudi, bilo u urbanom okruženju ili u prirodi, ptice uglavnom čujemo ali ih ne vidimo. One se prosto utapaju u zvuke koje čujemo tokom dana.To je ono što želim da postavim na sceni i da ponovo stvorim u pozorištu.

Tokom rada na Aristofanovoj komediji „Ptice“, namerno sam se distancirao od radnje i usredsredio na primarnu vezu između ptica i plesa koji potiče iz Erosa, kao što možemo pronaći u jednoj od najcenjenijih analiza Aristofanovih Ptica, američkog pisca Vilijema Erousmita, (William Arrowsmith). On navodi da se krila mogu tretirati kao falus, i ova mitološka metafora je postala inicijacija za moj ulazak u Aristofanovu priču.

Pokušaćemo da izgradimo naš sopstveni Kukunebograd, naše gnezdo želja ili naš kavez znatiželje. Znamo da su ptice tu utopiju sagradile u visinama između neba i zemlje. Ljudi se od tada trude da grade što više građevine da bi se približili bogu, a pritom previđaju činjenicu da što se više uzdižu u nebesa, to postaju manji na Zemlji.

Ta ljudska ironija sadrži upornosti koliko i detlićeva dok uporno buši drvo u potrazi za hranom. Uporno i uzaludno.

Edvard Klug

 

Izvod iz kritike Let bez krila, kritičarke Sanje Krsmanović Tasić u listu Politika:

„Može se reći da je Edvard Klug maestralan koreograf. …. Ovako jedna kompletna predstava zaista sadrži sve, i čist pokret maštovite i sadržajne koreografije, i dramsku radnju punu neočekivanih obrta, i poetske scene pune magije, ali i dozu humora i ironije…

…Izvrsni igrači Bitef dens kompanije, svi do jednog pokazali su plesnu zrelost, punoću pokreta, veliko nadahnuće tokom izvedbe, ali što je još važnije, promišljenost pokreta. Zaista je bilo veliko zadovoljstvo gledati sa kolikom lakoćom su izneli predstavu za koju smo imali utisak da se igra već nekoliko godina, a ne da je ovo tek drugo javno izvođenje. Miloš Isailović je opet „leteo” scenom, i mi sa njim, na našim sedištima, bez krila. Predstava „Ptice“ prođe za trenutak, dotiče nas, pokreće, uzvisuje, sve ono što prava umetnost i treba da čini“.